Ковање

Технологија обраде гвожђа је са истока у Европу почела да продире у 11. веку п.н.е. Протеком векова ово знање се постепено ширило у унутрашњост континента са егејског приморја и Подунављем. У средњој, јужној и западној Европи гвоздено доба почиње у 9. веку п.н.е. У средњој Европи гвоздено доба подељено је на две етапе и у обе доминирају Келти. Халштатска култура (према месту Халштат у Аустрији), која је обележила период старијег гвозденог доба од 800. до 450. године п.н.е. и млађе гвоздено доба које се подудара са Латенском културом (по месту Ла Тене у Швајцарској), која је трајала од 450. године п.н.е. до римских освајања крајем 1. века п.н.е.

Келтска племена била су једна од првих која су научила вештину добијања и обраде гвожђа са истока. До момента када су почели да остварују прве трговачке контакте са грчким колонијама на Медитерану или са Римом, Келти су већ вековима били вешти металурзи, а своје знање користили су за добијање високо квалитетног оруђа и оружја, као и накита.

Услов за добијање што чистијег гвожђа био је да се процес топљења руде гвожђа понови више пута на температури од 1500℃ како би се отклонили и последњи остаци шљаке. Читав процес се обављао у пећима висине 1,5 м које су имале облик ваљка или купе. Келтски ковачи су од тог материјала израђивали веома разнолико оружје попут мачева, копаља и стрела као и оруђе за свакодневну употребу. За израду једног гвозденог мача келтском занатлији било је потребно око месец дана рада, а за израду шлема и пар месеци до годину дана. Келтски дуги мач који је обележио латенску епоху био је добро избалансиран, истрајан и оштар и стога веома цењен и тражен међу другим племенима као што су Илири и Трачани. На тај начин Келти су ширили своју материјалну културу међу другим народима.

Ковачи су у келтском друштву били високо поштовани и цењени и имали су репутацију чаробњака, а њихови производи сматрани су магичним, јер је стварање предмета од гвоздене руде сматрано магичном вештином. Као и многи други народи и Келти су имали бога ковача као једног од главних божанстава. Њихова имена била су Гофанон, Гоибниу и Гобанос у зависности од племена.